Normal 0

 

 

 Sunce joj je polaku ulazilo u sobu ispunjavajući je toplinom. Nije ga želela, nije joj trebalo. Znala je da sunce nosi novi život, ali ona ni život nije želela. Ležala je budna, nije spavala celu noć, kao i obično. Nije ni razmišljala, samo je plakala. Tiho, da niko ne čuje. Srce joj je drhtalo kao kod malog preplašenog zeca. Razmišljala je da li da ustane, ali se bojala da nema snage za to. Svaki njen pokušaj da išta preduzme bio je neuspeh.

 

Mirna je već dugo bila udata, imala je dvoje predivne dece. Jedno je išlo u četvrti razred, a drugo je trebalo da krene u prvi na jesen. Njen brak je u početku bio veoma lep. Zapravo svima se činilo da je tako. Udala se veoma rano, tinejdžerska trudnoća koja se završila brakom. Morala je, u njenom mestu bi je «razapeli» da to nije uradila. Uostalom, ne bi imala ni podršku roditelja da je drugačije postupila. Udala se za Stefana, iako su se slabo poznavali.

 

Stefan, on je bio glavni frajer u gradu. Završio je neku trogodišnju školu, ko zna kakvu i ko zna kako. Njegovi roditelji su radili u inostranstvu, tako da mu novaca nikad nije nedostajalo. Oženio se s Mirnom, iako brak nije bio za njega. Zapravo, ništa nije bilo za njega. Ima takvih ljudi, za koje ništa u životu jednostavno nije. Lutaju po ovom svetu bez cilja, svrhe. Nema ih puno, ali ih ima.

 

Bilo im je lepo prvih par godina. Rodilo se dete, muško. Bili su srećni, presrećni. On je čak otvorio i neku radnju i počeo da radi. Njegovi roditelji su im kupili stan. Imali su sve, skoro sve. Stefanu je ubrzo dosadio plač bebe, brojne obaveze. Dešavalo se da i po nekoliko puta dodje kući pijan. Mirna je bila smirena. Nije se previše uzrujavala, mislila je da će poroći. Ali jedino što je porlazilo bili su dani.

 

Pričalo se da je vara na sve strane. Jeste da su to bile čaršijske priče, ali ne kaže se džaba «gde ima dima ima i vatre». Ovde ne samo da je bilo vatre, nego je požar buktio i više nego što su ljudi pričali. Ona se pravila gluva, nije želela da veruje u to. Dobili su još jedno dete. Ovaj put devojčicu. Pred ljudima su zaista delovali, kao jedan skladan mladi bračni par. Svi su govorili, da je iz te trudnoće koja je bila neželjena rodjen jedan lep brak.

 

Stvari su zapravo bile drugačije. On je pio, ona patila sama. Prijatelja nije bilo. Jer se većina razlišla, studirali su.  Dolazio je kući, sada svaki dan pijan, ako bi uopšte i dolazio. Nije smela ništa da mu kaže jer bi se to završavalo sa modricama po njenom telu. Da, život joj je postao pakao. Pokušala je da ga napusti. Odlazila je ali se vraćala i tako već dve godine.

 

Sinoć, sinoć ju je premlatio više nego ikada. Deca su preplakala celu noć, ona nije mogla više da plače. Nije bilo suza. Samo krv se slivala niz njeno bledo lice. Srce joj je lupalo kao da će svaki čas da pukne. Nije osećala bol, iako je bila pretučena. Osećala je prazninu. Konačno je shvatila sve svoje greške. Shvatila je da ne živi niko sa nijm i da niko ne zna kako je njoj. Postalo joj je briga šta će misliti drugi. Konačno, nakon toliko godina. Više nije imala šta da izgubi, ali nije imala hrabrosti ni snage ni za šta. Bila je ispijena.

 

Sunce je počelo da joj prži rane, još uvek sveže i bolne. Pogledala je pored sebe, on nije bio tu. Pored nje je stajao samo krvav jastuk. Natopljen njenom krvlju. Ustala je, u onoj pocepanoj spavaćici, povela decu i krenula. Nije znala kuda će, ali je znala da nekud mora.

 

Bojala se da je ne pozove da se vrati. Znala je da bi se vratila. Zbog toga je otišla u policiju. Čekala je veoma dugo da bi ustanovili čija je nadležnost. Prebijena žena, a niko nema da je primi da je sasluša. Nakon nekog vremena ušla je i ispričala sve. Gušila se u suzama...

 

On je uhapšen... Proveo je u zatvoru neko vreme. Razveli su se. Ona je dobila starateljstvo nad decom. Stan je prodala i odselila se. Živi u drugom gradu. Uživa u deci, otkriva čari života. Ponovo je rodjena. Jedino što se zapita jeste: zašto joj je trebalao tako dugo da shvati da NIKO nema prava da joj uništava život.

Trekbekovi (0) Komentari (31)