NAPOMENA: Ovo nije tekst o dešavanjima sa bloga prethodnih dana, tako da koga to interesuje, neka ga zaobidje!!!

Blog sam počeo da pišem nekad davno, zapravo, ne tako davno. Pre nešto više od godinu dana. Imao sam drugi nick, sličnu priču i drugačije motive. Pre toga sam čitao druge blogove i pitao sam se da li bi moje tekstove neko čitao. Zbog toga sam se i upustio u avanturu. 

Sve je bilo lepo do prve krize. Tada sam imao problema sa jednom osobom koja mi je uporno slala privatne poruke(na tom blog servisu je to bilo moguće), a ja nisam znao da je jednostavno mogu prijaviti administratoru. Bolelo me je i to što mi je ta osoba bila blog prijatelj, jedan od najboljih, a poruke ni malo prijatne. Za taj blog su saznali neki ljudi koji me poznaju lično. I mnogi su se našli uvredjeni zbog toga što sam pisao o njima, iako ničije ime pomenuto bilo nije(ju, još se i rimuje). Bilo je šta je bilo, ja sam prestao. Osećao sam se jako teško. One prazne stranice su mi mamile suze, ali preživeo sam.

Nakon pauze od dve sedmice krenuo sam ponovo u avanturu. Podelio sam to što se desilo na prethodnom blogu sa novim čitaocima. Pisao sam, ali niko od mojih prijtelja nije znao za to. Zapravo niko nije znao ko sam ja. Tako je bilo do skora. Kada je počela ova priča oko kradje i sve ove naše svadje(opet sam uspeo rimu da ubacim ). Nisam više mogao da izdržim. Ja kad ne bih na usta, na dupe bih. Rekao sam to dvema prijateljicama, koje su pominjane više puta u mojim tekstovima.

Znao sam da će čitati blog, ali nisam mislio da će ih interesovati već da će odustati kod prve strane. Ali ja sam o njima pisao malo više. Zapravo puno više.(Alkohol ,Moja procena:(,Nevaspitanje, i još neki da ih ne tražim) Svi ti članci su nastali u momentima kada sam zaista tako mislio. Ne kajem se ni zbog jednog. Nije baš sve u potpunosti bila istina, premda je deo svakog mog članka istina ili inspirisan istinom.

Nije im prijalo to što su videle. A kome bi? Da čujete neke stvari, podobro nakićene, koje ni slutili niste da neko misli o nama. Ja ne znam kako bih reagovao. One su reagovale na pravi način. Jako mi je drago zbog toga. Saslušale su mene, pogledale i videle da ja zaista nemam takvo mišljenje o njima. Ono se formiralo vremenom. Danas, ovo nikad ne bih napisao. Jer jednostavno moja osećanja su se promenila. Menjamo se svi. Što se više upoznajemo, više smo draži jedni drugima.

U početku sam se grizao za jezik koji im je rekao da pišem blog. Posle sam lupao glavom o zid dok nije počela da se odvaja od tela(malo pesničke slobode) jer sam uopšte pisao te tekstove. Ali pisao sam ih. Tu su, neću ih brisati, nek me sećaju na moje glupe procene. Ovaj promašaj koji sam napravio, ovu grešku u proceni ljudi ću pamtiti jako dugo. Sećaće me na nju moji tekstovi i treba! Ali da nije bilo njih ne bih nikada saznao koliko je naše prijateljstvo jako!!!