Klanovi Su Prirodni...

Život
 Jedan prijatelj me je zamolio da ga uvedem u blog svet. Želi da započne neki projekat na blogu, pa me je zamolio da mu pomognem, pošto je prilično ne upućen. Naravno on ne zna za moj blog. Za njega zna samo par ljudi, jer se osećam neopterećeno i mogu da pišem o svemu što želim, bez da razmišljam da li ću nekog povrediti.

Tako sam ja njemu napravio blog na jednom drugom blog servisu, nebitno kom. I polako mu objasnio zakonitosti bloga. Prvi komentari su bili pohvalni, pa je sav zalepršao, podsetio me je na mene na početku mog blogovanja. Zvao me je posle svakog komentara i bio presrećan zbog divnih reakcija. Onda ga je na zemlju spustio jedan malo suroviji komentar, pa je usledio drugi… I tako su se smenjivali dobri i loši komentari.

Pitao me je zašto ljudi ostavljaju loše komentare, ja sam ga onda uputio u način funkcionisanja blog zajednice. Krenuo je i on da čita druge tekstove i da ostavlja komentare. Prvo što mi je rekao sledeći put kad me je nazvao bilo je to kako su svi podeljeni na klanove. Nije mu trebalo više vremena to da otkrije. Pitao me je i zbog čega je to tako.

Meni je to prilično jednostavno. Ja odmah uvodim i način funkcionisanja ljudi u realnom životu. Da li se vi družite i da li ste prijatelji sa svim ljudima koje ste upoznali ili negde videli? Da li se družite sa svakim svojim komšijom u zgradi i da li vam je svako od njih prijatelj? Nije i to je normalno. Nemamo svi isti način mišljenja, i to je logično. Po prirodi imamo potrebu da pripadamo negde, što su sociolozi još davno ustanovili. Dakle, ja neću da se družim s nekim ko stalno priča o fudbalu, ako mene zanima film, a fudbal nije u mojoj sferi interesovanja.

Isto je i sa blogom. Ljudi čitaju tekstove koji im se svidjaju, koji predstavljaju ono što i njih interesuje. Tako se putem komentara zbližavaju sa autorom i medjusobno razmenjuju svoja razmišljanja. Grupe teško prihvataju nove, što je normalno. Svi mi imamo otpor prema novom i nepoznatom, uvek nam je potrebno vreme da nekog u poznamo, da ga pustimo u naš već izgradjen svet.

Sve je podeljeno u klanove, premda se meni ta reč ne dopada. Ja bih pre upotrebio interesne grupe ili nešto slično. Nije štetno postojanje tih grupa a poželjno je njihovo prožimanje. Konstruktivni diajlog je uvek poželjan.

A sad mi recite kako da objasnim prijatelju kak ovako poznajem problematiku bloga?

Trekbekovi (0) Komentari (17)   

Vreme Je Za Promene :)

Život

Ne znam kako je sa drugima, ali ja obično kada želim nešto da promenim volim da krenem od nečeg celog. Donosim novogodišnje odluke, kojih se manje više i ne pridržavam, ali ih donosim na početku godine. Planiram šta ću raditi od početka sedmice, od prvog u mesecu... Često odlučujem da se menjam ali ne ide.

Danas ću opet doneti odluke o nekim promenama. Ovaj dan mi se čini pravim za to. Na današnji dan pre dvadeset godina sam došao ovamo, na ovaj svet. Eto ta okrugla brojka će mi poslužiti kao mala granica sa nekim stvarima. Pokušaću da jednostavno povučem crtu i dobro razmišljam o tome šta radim i kako radim. Ne znam koliko ću uspeti u tome ali vredi pokušati.

Kao prvo moram početi da pazim o tome šta pričam. Imam previše dugačak jezik, ponese me momenat i često kažem ono što niti mislim niti ima potrebe da kažem. Pokušaću da naučim da ne mora svaka tišina biti ispunjena mojim govorom. To će mi, verovatno najteže pasti, ali pokušaću.

Pokušaću i da više mislim na sebe. Da ne razmišljam previše o stvarima koje ne mogu da promenim. Ili ako već moram o njima da razmišljam, da pokušam bar da izvučem nešto pozitivno iz tih razmišljanja.

Pokušaću i da pišem blog malo češće, trudim se ali mi nešto ne ide. Nemam inspiracije poslednjih dana. Evo i sada, krenuo sam sa nabrajanjem i onda sam shvatio da ne želim sve odluke da iznesem ovako javno. Neke su pomalo smešne, neke čudne... A ja ne želim, danas, sebe da pravim ni smešnim ni čudnim. Drugi put može, ali danas ipak ne bih. Ništa, dragi moji, da vas ne zadržavam više. Poslužite se :

 

 
 
 

 

 

Trekbekovi (0) Komentari (11)   
Powered by Lifetype