Da li možemo da imamo sve??? Pretpostavimo da možemo. A šta ako imamo sve? Kakav će biti naš život, čemu ćemo se nadati, šta sanjati, čemu težiti...?

            Ne želim da imam sve, ne želim da imam mnogo.Hoću da budem srećan, što postojim, što živim, što imam prijatelje... Da se radujem sitnicama, malim pažnjama, osmesima prolaznika... Mnogi koje znam kad idu na rodjendan ili neko drugo slavlje kod osoba koje imaju «sve» ne znaju šta da im poklone,  a da se obraduju. Oni koji imaju sve, ne raduju se ničemu više, jer sve što mogu da dobiju oni to već imaju. Meni je super, šta god da dobijem, drago mi je. Radujem se, jer znam da neko misli na mene.

            Imao sam prilike da budem sa ljudima koji skoro svaki dan kupuju neki novi deo odeće. Ili majicu, ili pantalone...Ja nemam para za to, ali ne žalim. Kada kupim nešto, ja se toliko emotivno vežem za to. Odmah sa tim povežem neke ljude, i lepe dogadjaje koji su mi se desili. Posle mi prosto bude žao kada sa majice ili pantalona spadne boja, ili se pocepaju. Oni koji imaju sve, taj komad odeće je samo jedan u nizu, a meni je to jedna nova uspomena!

            Znam mnoge, koji imaju čitave biblioteke a glave prazne. Knjiga nemam puno. Većinu sam ih dobio. Nemam para da ih kupim. One koji imam me vežu za divne ljude, prijateljstva... Ne mogu da kupujem knjige često, ali zato članstvo u biblioteci nije tako skupo, a broj knjiga ogroman :)  Čak i čekanje na listi da dodje moj red na knjigu ima nekih čari. Tada mi knjiga postaje nekako draža.

            Nije mi zanimljivo, kad nešto dobijem bez ikakvih prepreka. Mnogo su mi draže stvari za koje sam se pomučio da bi došle do mene. Nekako one predstavljaju nagradu za moj trud. Osećaj da ste nešto osvojili je divan.

            Ne želim da imam sve, želim da uživam u onome što imam. I naravno da sanjam.... To je tako divno. Mašta može svašta, mnogo više od novca.