Ovaj tekst sam napisao nekad davno na mom prvom blogu. Danas me je uhvatila nostalgija, pa evo ako nekog zanima šta sam pisao pre nekih godinu dana nak' uživa!

Tekst je u potpunosti ukraden sa mog starog bloga :)

           Jao kako ima nevaspitanih i nekulturnih ljudi. Nešto što stvarno ne mogu da podnesem je ljudska glupost i nekultura.

            Jutros nisam ni ustao kako treba. Uzimam novine i sedam da popijem kafu, kad čujem neku galamu napolju. Podignem roletne koje su do tada bile spuštene. Pogledam ispod prozora nema nikoga. Pogledam na terasu u koju gleda moj prozor, a tamo sedi moja komšinica. Sela žena lepo, iznela kafu i još šta uz nju i  razgovara sa nekogom ženom na spratu iznad. 'Alo ženo, odavno već je izmišljen telefon. Shvatam ja da to možda malo skupo pola sata razgovarati telefonom, i da zna uho da zaboli, ali može ona lepo tu komšinicu pozvati kod sebe, pa nek ćaskaju do zore.

Mene je bilo sramota da joj kažem da zaćuti, ipak je ona dosta starija od mene. Svako malo ja izadjem na terasu, ne bi li ona shvatila. Ali malo sutra, ona po svome,  nasmeši mi se i nastavi. Mene je bilo sramota. Došlo je do toga da se više izdržati ne može. Ja kažem tati, a on će meni da joj ništa ne govorim, ućutaće brzo.

Ma daću ja njoj. Otvorim širom prozor, upalim usisivač i stavim ga tačno ispred prozora. Nekad je na svu sreću dobro imati stare kućne aparate jer ovi novi usisivači nisu ni za šta, nikakvu buku ne pravi. Ovaj moj toliko drnda, da ja usisavam sa vatom u ušima. Tako ja njoj okrenem usisivač, pa nek se puši. Ne smeta njoj moj usisivač, ona se pojača još više, ali reko valjda će usisivač izdržati dok ona ne promukne. Na svu moju sreću, ona jeste mogla da se dere jače kako bi je čula njena prijateljica, medjutim njena prijateljica nije imala dovoljno jake glasovne sposobnosti, tako da smo moj usisivač i ja dobili bitku.

Taman kad sam se prepustio uživanji i lepom ukusu neskafe, opet neka galama. Ovaj put nije dolazila spolja. Dolazila je iz unutrašnjosti njenog stana. Predjem ja u kupatilo(tamo se najbolje čuje) kako bih se upoznao sa problemom. Psuje malom sinu. Dete se isflekalo dok je jelo, što je bio razlog da ona počne da vežba operske arije. Mislim ovo bi stvarno trebalo snimati. A tek psovke, sve znane i ne znane. Od onih J**** ti sunce, hleb.... pa sa svecima i nakraju u nedostatku onih koje bi mogla opsovati nastaje tišina i nakon toga finale «Jeb'o li te crkveni odbor». Na te njene reči ja sam pukao od smeha. Ja sam se toliko glasno smejao da me je ona čula. Prestala je. Posle trauma koje sam zadobio bilo je 2:0 za mene.

Žao mi je ako sam vas udavio ovim postom. Znam i sam da nije posebno zanimljiv, ali prosto sam morao da se olakšam. Jednostavno mi je više dosta tih nevaspitanih koji nemaju ni trunke kućnog vaspitanja....

Ovo što se dešavalo i što se dešava na blogu me jako opterećuje već dugo vremena. Nisam hteo da pišem o tome, ali moram. Pišem, jer nemam nameru da se na svačijem blogu raspravljam sa bilo kim. Ostaviću svoje mišljenje ovde, pa kome je stalo do njega.

Kada sam čuo da neko krade i na ovom blogu objavljuje bio sam jako besan. Da mi je u tom momentu ta osoba bila ispred mene svašta bih joj rekao. Mislim da bih to rekao i nekome s kim sam i u realnom svetu jako dobar. Ne bi me bilo briga. Srećom, malo sam se smirio. Shadow, koliko god da je bila u pravu od toga je pravila spektakl, iako možda nesvesno. U početku mi je to bilo sve ok, ali kada sam pogledao malo sa strane, hladne glave, moglo je to i drugačije.

Dobro, neću da pričam o tome šta bi bilo da je bilo. Par postova nakon što je objavljeno da neko krade tudje tekstove objavljeno je i ime te osobe. Članci su mi bili pomalo konfuzni, i bilo mi je teško da shvatim o kome se radi. Čak sam na trenutak pomsilio da postoje dve principesse. Kada sam shvatio o kome je reč veoma sam se razočarao. Pogdilo me je to. Nisam je poznavao, kao što ne poznajem nikog sa ovog bloga imenom i prezimenom. Znao sam principessu. Zanimljivu, interesantu sa duhovitim tekstovima komentarima. Sve to je palo u vodu. Dugo sam poricao, pa pokušavo da nadjem opravdanje. Nije ga bilo. Kradja nema opravdanje. 

Jedan bloger mi je objasnio lepo šta se dešavalo. Onda sam malo omekšao. Razmislo sam, šta ako joj damo drugu priliku. Svi je zaslužujemo. Ko ima srca da oprosti nek oprosti, ko nema nek je ignoriše. Možda ona ima dara za pisanje. Ima ga sigurno, jer da nema njeni komentari nikad ne bi bili takvi kakvi su.

Ulazio sam na njenu stranicu stalno. Razmišljao da li da joj ostavim komentar u chat box. I na kraju sam prelomio. Presudni su bili komentari koji su na njemu stajali. Ja sam joj oprostio. Neka sam ljiga, nek gazim po sebi, nek kažu za mene šta žele. Ja joj pružam ruku. Možete reći da nije mene pokrala, ali i da jeste oprostio bih joj. Ljudi opraštaju i za teže stvari. Ljudski je grešiti, a ljudski je i praštati. Ja da sam na njenom mestu verovatno bih se izvinio i drugim blogerima i zijan-ćerki(premda mislim da je pravilnije 'ćerki, ali nebitno). Meni ne treba njeno izvinjenje. Ja bih joj tražio samo obećanje, da ćemo čitati njene duhovite tekstove, jer znam da ih može napisati.

Svi oni nepismeni, bolesni, puni mržnje, srbofobije mogu da pišu šta žele. Neopravdavam postupke principesse, ali neopravdavam ni sve one gadosti koje ostavljaju ljudi u komentarima. Ja to ne mogu  i neću da razumem. Shadow, znam da si jako povredjena ali takvim ponašanjem nećeš ništa postići. Napadnime, reci šta želiš, ja tako mislim. Rekla si šta si otkrila, drago nam je da smo saznali, ali vrati se na pisanje svojih tekstova i mani se više ovoga. Znamo šta se desilo. Prošlo je. Stvari se ne mogu promeniti. Ko želi da prašta, nek' prašta, ko ne želi neka zaobidje blogove koje ne želi da čita i gotovo. Neka sam ljiga, bar zanam da praštam i meni je savest čista. Voleo bih da čitam tekstove svih ovih blogera koje sam pomenuo i da krenemo dalje.

Iz ovog svega sam izvukao i nešto pozitivno. Pronašao sam jedan lep blog koji ću pratiti. Komentarisati verovatno neću, jer mislim da tamo nisam baš dobrodošao.

Ja mislim ovako, a vi kako želite!!!