Zašto je ljudima važno ko je koje nacionalnosti? Zašto ne dozvoljavamo ljudima da ih upoznamo bez obzira na to koje su vere?

Skoro sam bio u jednom mestu u Bosni. U njemu su većinski narodi Hrvati i Muslimani. Ne znam da li i koliko ima Srba. Imali smo neki projekat tamo i išao sam sa nekim prijateljima. Bilo nas je nekoliko.

Stefan je bio organizator. Dok smo dolazili on je nazvao organizatora iz tog mesta da vidi kakvi su planovi za taj dan. Rekao je da će nas odvesti do mesta gde ćemo ostaviti stvari, pa će nas do početka naše prestave voditi na roštilj. Pripremili su nam odmor na jednoj "vikendici" u kojoj je smešten neki omladinski klub. Do tamo ćemo ići čamcem. 

Stefan nas je pitao da li se bojimo čamca. Svi smo klimnuli glavom da se ne bojimo. Sanja je rekla: "Ja ne bih da idem. Ne bojim se ja toliko čamca, ali Haris... Da je to Dušan, Petar, Jovan, Lazar... Ma nikakvih problema ne bi bilo. Nema veze i da oni ne znaju da plivaju, ali Haris... Ma nema šanse!"

Na kraju smo je nagovorili. Nije pričala puno sa Harisom, a i ostali su delovali sudržano. Tamo je bilo još nekoliko njegovih prijatelja. Kako su se predstavaljali, oni koji su stajali pored mene su mi na uho šaputali "Šta li su oni?"

Da li je zapravo važno, ko su i šta su? Prema tebi su fini, bolji nego pola onih koje znaš a Srbi su. Paze šta govore da te ne uvrede, trude se da ti bude što bolje. Pa zar je smak sveta što nisu Srbi. Meni je to neshvatljivo.

Znam da je Sanja izgubila oca u ratu. Ali Haris ga sigurno nije mogao ubiti. Bio je mali kada se to dešavalo. Da ga je i njegov otac ubio nije on kriv. Roditelji i rodbinu ne biramo. Ako je neko ubica, za njega nema opravdanja, ali ne možemo sve kriviti za nečiju smrt. Kada će doći vreme za pomirenje? Da li ćemo se ikad prestati trovati mržnjom? 

Dajmo priliku ljubavi. 

 

Trekbekovi (0) Komentari (12)