Mart
15
Konačno je i u moj dom ušlo to čudo tehnologije zvano jednim jednostavnim imenom Veš Mašina. Dobro bilo je i vreme, 2010. a ja još da na ruke perem, ne ide. Dugo ja već živim svoj podstanarski život, ali nisam imao tu genijalnu napravu. Za pranje veša sam se snalazio na različite načine, od nošenja veša kod prijatelja, preko pranja na ruke, do kuvanja veša u šerpi. Sve su to jako egzotični, posve zanimljivi načini da se veš opere, ali mi malo ta egzotika dosadila.
Nošenje kod prijatelja je odlično. Odem, odnesem veš odmah moramo popiti i kaficu, još ako odnesem za vreme ručka eto ga odmah rešen još jedan problem. Dobro, sad tu je i onaj osećaj nelagode, da ste stalno nekom na teretu. A nekada nije zgodno ni to nošenje. Ne družim se sa ljudima iz zgrade, tako da nije zgodno po svim vremenskim prilikama nositi taj veš, a i ne mogu da dosadjujem stalno nekom. Koliko god da je ta opcija dobro, nju sam najmanje koristio.
Pranje na ruke, to je nešto fenomenalno. Kao prvo, odlična fizička vežba. Jeste da me, ako imam malo više od dve majice, posle toga par dana ledja ubijaju, ali je odlično. Za one koji trebaju da smršaju mogu reći i da je idealno. Samo meni baš i nije trebalo mršavljenje. Pored toga, odlično je za pranje ruku. Nikada se ruke ne mogu tako dobro oprati kao posle pola sata i više držanja u sapunici. Da još imam neki prašak posle kojeg su mi ruke "kao kremom namazane" to bi bilo idealno. Posle toga nokte ne morate da sečete, sami otpadaju. Ovu opciju sam koristio sve dok ovo čudo nije ušlo u moj stan.
Pranje u šerpi nije puno zahtevno. Zahteva jednu šerpu, koju ćete koristiti samo za veš. Nije zgodno da je koristite za kuvanje. Poželjno je da šerpa bude i različita od onih koje koristite za kuvanje. Moja cimerka je jednom umesto čorbe umalo nasula moje potkošulje koje su se kuvale :). Tačno je da je ovaj način malo skup i zahteva stalno mešanje veša, valjda da ne zagori, šta ja znam. Meni je bilo muka kad kod sam trebao nešto da kuvam od veša :)
E sad glavno, došla je mašina. Doneli je ljudi iz servisa, montirali je. Mi u našoj maloj zajednici se sredili. Obukli najbolja odela. Nasuli po čašu vode, nismo imali šampanjca, pa je voda bila prikladna, a to je sada trendi :). Napunili mašinu. Pustili u rad. Gledamo mi nju, gleda ona nas. Pomalo mrdne bubanj, malo ubaci vode, ali ne onako kako sam ja vidjao da ona to radi. Ne okreće bubanj. Malo levo, malo desno pa stane. I opet tako. Mi se poredali u kupatili, gledamo predstavu, a ona dosadna ubija.
Nekada se neko seti da kaže da izadjemo iz kupatila, možda proradi kasnije. Izadjemo mi, a samo što smo izašli poče da se okreće. Ubacuje vodu, vrti veš. Pomislih da je stidna, pa nije htela pred nama, ali mi posle rekoše da je to predpranje.
Taman što je sve krenulo, mi veseli sedimo u kupatilu, gledamo show, kad odjednom neka voda ispod. A joj. Kud sad ta nevolja. Pipkamo mi onu mašinu, mazimo je, pevamo joj, ništa curi. Najgore ne znamo odakel ta voda. Zovemo servis, niko se ne javlja. Pa da, ko će se javljati u subotu u 7. Pronadjemo mi da voda ne curi iz mašine. Lociramo mesto problema i saniramo ga. Nakon još nekoliko trzavica mašina završi, izvadismo veš. Sve je bilo u redu(ne znam zašto ne bi bilo).
Posle smo se malo navikli. Jesmo je obilazili svakodnevno,u početku a sad radi samostalno, bez nas :)
Trekbekovi (0)
Komentari (4)
Sećam se da smo se igrali tako što smo se podelili u dve ili tri grupe, u zavisnosti koliko nas je bilo i igrali se cvećare. Mi smo kao radnici koji prodaju cveće. S tim što se mi nismo mogli igrati sa zamišljenim cvećem, niti običnim travama. Mi smo jadnim ljudima pustošili dvorišta, kako bismo imali potrebne rekvizite za igru. Sećam se da su nas uvek stare bake terale iz dvorišta, i postavljale nam raznorazne zamke.
