Na Bogojavljensku Noć...

Život
Bogojavljenska noć... Sećam se da sam kao manji to veče provodio na selu. Moji deda i baka slave Jovnadan. Tako sam ja sa roditeljima odlazio na selo na Bogojavljenje. To je za mene bio veliki doživljaj. Tamo su bili moji rodjaci koji su bili mnogo drugačiji od mene, pa su mi zbog toga uvek bili zanimljivi. Nisu se bojali ničega, a za mene su hteli sve da urade, a ja sam bio najmladji medju njima.

 

Baka je držala kolače u jednoj hladnoj sobi u kojoj niko nije boravio. Nije nam dala da jedemo puno kolača, jer nas je bilo puno, i mogli smo puno da pojedemo.“Uvek je govorila, ostavite to, to je za goste. Kad odu gosti vi ćete to sve pojesti.“ Ih, ko će čekati da odu gosti?! Zbog toga smo se mi uvek, prikradali u tu sobu i krišom jeli kolače.

Kada bi baka videla da kolača nema, odmah bi nas sve skupili u sobu kako bi utvrdili ko je „krao“. Pošto su moji rodjaci živeli u kući pored bakine, oni su tu bili kao domaći pa su samim tim i prvi osumnjičeni. Ja sam uvek bio fino dete, koje ne radi ono što mu je rečeno da ne sme. Tako da sam uvek prolazio nekažnjeno. Tako su oni po kazni sedeli u sobi, a ja bi im donosio kolače.

Pored kolača, na Bogojavljensku noć me seća  i iščekivanje ponoći. Pričali su nam kako se u ponoć drvo spusti do zemlje i mi tada treba da zamislimo nešto i to će nam se ostvariti. Tako sam ja muku mučio da ostanem budan do ponoći, ali mi nikad nije uspevalo. Onda su me rodjaci tešili da ni oni nisu ništa videli jer je bilo mračno.

Puno vremena je prošlo od tada. Večeras nisam sa njima, iako su oni svi tamo, na selu. Nema veze, sada mogu da ostanem budan do ponoći. Kad pogledam kroz prozor požele ću im sve najbolje.

 


 

Trekbekovi (0) Komentari (6)   

Sve šTo Vam žElim...

Život
Razmišljao sam ovo da napišem ranije, ali uvek kada imam inspiraciju za neki tekst nešto me spreči. Ovaj put je ovaj drndavi kompjuter, koji je već odavno trebao da ode u penziju. Evo i sada kuckam i onda zastanem da me stignu slova na monitoru. Ali sada sam uporan. Rekao sam da će tekst večeras biti na mom blogu i ima da bude!
 
Nova Godina je došla. Isteklo je vreme za novogodišnja obećanja, želje... Dobro imamo i popravni 13og januara :). U ovu godinu sam rešio da udjem nespreman. Iskreno nisam rešio, ali tako se nametnulo :). Planirao sam neiki  doček mnogo ranije, ali kada se to planira obično ne ide po planu. Dočekao sam je skakućući na gradskom trgu uz Negativ. Rekoh, dočekah i zbrisah kući. Ma nema ništa bolje od toplog kreveta i televizora. Mada mi se program novogodišnji ništa dopao nije. Dajte mi samo mesec dana da budem urednik neke tv stanice, ma napraviću revoluciju.
 
Nisam sebi davao Novogodišnja obećanja. Zašto da ih dajem kada ih zaboravim posle dve - tri sedmice. Mogu ja da sebi obečam i bez nove godine. Neka bude, kako biti mora :). Malo, pomalo se menjam. Prestajem brinuti o stvarima na koje ne mogu uticati. 
 
Bojim se da me kompjuter ne izneveri, pa da ne uspem završiti ovo moje kratko obraćanje, koje se odužilo i ne stignem vam čestitati Novu godinu.
 
Nisam tražio raznorazne čestitke i sladunjave poruke, premda me znaju oduševiti. Ja vam želim od srca puno lepih trenutaka u Novoj godini, puno novih prijatelja, jače veze sa starima. Puno ljubavi prema svima. Praštajte, uživajte, obradujte sebe, učite svakim danom nešto novo, pronadjite ono što vas čini sretnim i konzumirajte ga u manjim količinama svakodnevno da bi što duže trajalo! Uhvatite svaki tren, pokažite svima ono najbolje od sebe! 
Sve vas jako volim!
SRETNA VAM NOVA GODINA! :*
Trekbekovi (0) Komentari (9)   
Powered by Lifetype