NAPOMENA: Ovo nije tekst o dešavanjima sa bloga prethodnih dana, tako da koga to interesuje, neka ga zaobidje!!!
Blog sam počeo da pišem nekad davno, zapravo, ne tako davno. Pre nešto više od godinu dana. Imao sam drugi nick, sličnu priču i drugačije motive. Pre toga sam čitao druge blogove i pitao sam se da li bi moje tekstove neko čitao. Zbog toga sam se i upustio u avanturu.
Sve je bilo lepo do prve krize. Tada sam imao problema sa jednom osobom koja mi je uporno slala privatne poruke(na tom blog servisu je to bilo moguće), a ja nisam znao da je jednostavno mogu prijaviti administratoru. Bolelo me je i to što mi je ta osoba bila blog prijatelj, jedan od najboljih, a poruke ni malo prijatne. Za taj blog su saznali neki ljudi koji me poznaju lično. I mnogi su se našli uvredjeni zbog toga što sam pisao o njima, iako ničije ime pomenuto bilo nije(ju, još se i rimuje). Bilo je šta je bilo, ja sam prestao. Osećao sam se jako teško. One prazne stranice su mi mamile suze, ali preživeo sam.
Nakon pauze od dve sedmice krenuo sam ponovo u avanturu. Podelio sam to što se desilo na prethodnom blogu sa novim čitaocima. Pisao sam, ali niko od mojih prijtelja nije znao za to. Zapravo niko nije znao ko sam ja. Tako je bilo do skora. Kada je počela ova priča oko kradje i sve ove naše svadje(opet sam uspeo rimu da ubacim 
). Nisam više mogao da izdržim. Ja kad ne bih na usta, na dupe bih. Rekao sam to dvema prijateljicama, koje su pominjane više puta u mojim tekstovima.
Znao sam da će čitati blog, ali nisam mislio da će ih interesovati već da će odustati kod prve strane. Ali ja sam o njima pisao malo više. Zapravo puno više.(Alkohol ,Moja procena:(,Nevaspitanje, i još neki da ih ne tražim) Svi ti članci su nastali u momentima kada sam zaista tako mislio. Ne kajem se ni zbog jednog. Nije baš sve u potpunosti bila istina, premda je deo svakog mog članka istina ili inspirisan istinom.
Nije im prijalo to što su videle. A kome bi? Da čujete neke stvari, podobro nakićene, koje ni slutili niste da neko misli o nama. Ja ne znam kako bih reagovao. One su reagovale na pravi način. Jako mi je drago zbog toga. Saslušale su mene, pogledale i videle da ja zaista nemam takvo mišljenje o njima. Ono se formiralo vremenom. Danas, ovo nikad ne bih napisao. Jer jednostavno moja osećanja su se promenila. Menjamo se svi. Što se više upoznajemo, više smo draži jedni drugima.
U početku sam se grizao za jezik koji im je rekao da pišem blog. Posle sam lupao glavom o zid dok nije počela da se odvaja od tela(malo pesničke slobode) jer sam uopšte pisao te tekstove. Ali pisao sam ih. Tu su, neću ih brisati, nek me sećaju na moje glupe procene. Ovaj promašaj koji sam napravio, ovu grešku u proceni ljudi ću pamtiti jako dugo. Sećaće me na nju moji tekstovi i treba! Ali da nije bilo njih ne bih nikada saznao koliko je naše prijateljstvo jako!!!
Trekbekovi (0) Komentari (16)
23 Jun 2008, 01:22
Obicno umijem da ocijenim covjeka "od prve".Zenska intuicija,sta li:)Ali,jednom sam se prevarila u covjeku.I to golemo.Kada sam otkrila kakva se lijepa dusa krije iza ledene maske,otkril;a sam blago.
Ljudski je grijesiti.
23 Jun 2008, 01:28
@principessa: Ljudski je i priznati grešku. Ceo život upoznajemo ljude i nikad ih u potpunosti ne upoznamo, ali važno je da se trudimo da ih shvatimo. Mnoge sam precenjivao, i onda mi je bilo lakše. Ali kad nekog potceniš i prikažeš ga kao užasnog, tada ti bude jako krivo. Ali taknuto maknuto. Sad mogu samo da se pokajem i to je to!
23 Jun 2008, 01:32
glumac,jednom neko rece> coveka upoznas tek kada sa njim pojedes dzak soli... cini mi se da je to pravo vreme potrebno za upoznavanje.
ja sam imala nekoliko blogova... ali skrasila sam se ovde.
23 Jun 2008, 01:34
@hyperblogge: Pozvaću ih da jedemo i tu so, pa ćemo videti kakvi smo :)
23 Jun 2008, 01:37
glumac, idi bestraga, znas li ti koliko kosta hleb koji ide uz toliko soli :) hahahha. sala naravno. ja sam za sve opcije.
23 Jun 2008, 02:38
Imas dobre prijateljice... :)
23 Jun 2008, 07:13
Blog ponekad pomaže da otkrijemo kakvi su drugi ljudi...
23 Jun 2008, 10:07
sanjarenja56, hehe.. ima istine u tome.
23 Jun 2008, 10:13
Znaš , ja sam relativno noviji bloger i iz dana u dan ja se razočaravam u blogovanje. OK, možda sam imao neku viziju da će to ići nekim drugačijim putem, ali svakim danom uviđam da ja ovde preterano trošim emocije ! Ja sam jako emotivan, ne ja sam preterano emotivan i možda moje razočarenje dolazi zbog mog pogleda na sve ovo. Ja sam na svojim blogovima, možda i preterivao sa otvorenošću. Mnogi su me čak u komentarima pitali , da li moja porodica zna šta ja ovde pišem ? Ja drugačije nisam mogao , emotivac teško može da sakriva svoje emocije. Lako sam ranjiv, i mene je najlakše oterati sa bloga. Dovoljno je da se nađe neko bezosećajno biće i da sruši moju blogovsku kulu. Iz dana u dan, uviđam, učim se da mogu bez bloga. Ja imam svoj život , kakav takav, okružen sam pažnjom u svojoj porodici , familiji , mnogo toga sam prošao u životu , upoznao dno dna od ljudi , upoznao sam vrh od ljudi , tako da je pisanje na blogu još nešto što nisam radio u životu. Dopalo mi se i zato sam tu. Dokle ? Zavisi od ljudi koji čitaju , od dešavanja, od mene samoga. Ne mogu da predvidim sutra !
23 Jun 2008, 10:24
Vladice, ta ne jedi se druze. Vidi mene :) em sam dobrica, em mi jos malo noksir natakose na glavu (valjda me dozivljavaju ljudi kao da sam clan plavih slemova, pa tako da mi ukazu postovanje -hahahhahhahhhahhhahaha)...
Furaj dalje.... bas te briga. Znas onu pesmu Dina Merlina, Furaj mali... e, pusti to i opusti se.
23 Jun 2008, 10:35
za početak, drago mi je što je glava bila izdržljivija od zida.
za sledeće, apsolutno si u pravu da se ljudi menjaju, samo što pojedinci ne žele da prihvate te promene, čak iako su u očima drugih donele poboljšanje.
uostalom, znaš kako kažu čovek sebe nikad ne vidi onako kako ga doživljavaju drugi, čak i najbolje ogledalo daje drugu sliku.
Priajtno!
23 Jun 2008, 10:36
@iluzija: Znam, znam!!!
23 Jun 2008, 10:38
glava je mozda bila izdrzvljivja od zida, ali od jutros brka neke pojmove :)
23 Jun 2008, 10:45
@sanjarenja56: Ali i to kakvi smo mi ljudi, i da smo nekada mnogo grešili!
23 Jun 2008, 10:55
@vladica: Bez svega čovek može, ali nekad treba pokušata sa nečim živeti i dalje! Ovaj blog je bio sa mnom u mojim najtežim trenucima, dok sam lio suze i pisao šta osećam. Zbog toga ja nikad neću tako lako dići ruke od njega!
23 Jun 2008, 10:59
@domaćica: Za početak, ne mogu da ti opišem koliko mi je drago što te ponovo vidim na blogu. A za ovo si u pravu, samo ja da to nisam pisao nikad se ne bih susreo oči u oči sa svojim lošim procenama. Greške nekih ljudi su mi se nekad činile toliko velikim, a video sam da mnoge mane nisu ni postojale i da su mnoge reči, bile mnogo manje!