Ovaj tekst sam napisao nekad davno na mom prvom blogu. Danas me je uhvatila nostalgija, pa evo ako nekog zanima šta sam pisao pre nekih godinu dana nak' uživa!

Tekst je u potpunosti ukraden sa mog starog bloga :)

           Jao kako ima nevaspitanih i nekulturnih ljudi. Nešto što stvarno ne mogu da podnesem je ljudska glupost i nekultura.

 

            Jutros nisam ni ustao kako treba. Uzimam novine i sedam da popijem kafu, kad čujem neku galamu napolju. Podignem roletne koje su do tada bile spuštene. Pogledam ispod prozora nema nikoga. Pogledam na terasu u koju gleda moj prozor, a tamo sedi moja komšinica. Sela žena lepo, iznela kafu i još šta uz nju i  razgovara sa nekogom ženom na spratu iznad. 'Alo ženo, odavno već je izmišljen telefon. Shvatam ja da to možda malo skupo pola sata razgovarati telefonom, i da zna uho da zaboli, ali može ona lepo tu komšinicu pozvati kod sebe, pa nek ćaskaju do zore.

Mene je bilo sramota da joj kažem da zaćuti, ipak je ona dosta starija od mene. Svako malo ja izadjem na terasu, ne bi li ona shvatila. Ali malo sutra, ona po svome,  nasmeši mi se i nastavi. Mene je bilo sramota. Došlo je do toga da se više izdržati ne može. Ja kažem tati, a on će meni da joj ništa ne govorim, ućutaće brzo.

Ma daću ja njoj. Otvorim širom prozor, upalim usisivač i stavim ga tačno ispred prozora. Nekad je na svu sreću dobro imati stare kućne aparate jer ovi novi usisivači nisu ni za šta, nikakvu buku ne pravi. Ovaj moj toliko drnda, da ja usisavam sa vatom u ušima. Tako ja njoj okrenem usisivač, pa nek se puši. Ne smeta njoj moj usisivač, ona se pojača još više, ali reko valjda će usisivač izdržati dok ona ne promukne. Na svu moju sreću, ona jeste mogla da se dere jače kako bi je čula njena prijateljica, medjutim njena prijateljica nije imala dovoljno jake glasovne sposobnosti, tako da smo moj usisivač i ja dobili bitku.

Taman kad sam se prepustio uživanji i lepom ukusu neskafe, opet neka galama. Ovaj put nije dolazila spolja. Dolazila je iz unutrašnjosti njenog stana. Predjem ja u kupatilo(tamo se najbolje čuje) kako bih se upoznao sa problemom. Psuje malom sinu. Dete se isflekalo dok je jelo, što je bio razlog da ona počne da vežba operske arije. Mislim ovo bi stvarno trebalo snimati. A tek psovke, sve znane i ne znane. Od onih J**** ti sunce, hleb.... pa sa svecima i nakraju u nedostatku onih koje bi mogla opsovati nastaje tišina i nakon toga finale «Jeb'o li te crkveni odbor». Na te njene reči ja sam pukao od smeha. Ja sam se toliko glasno smejao da me je ona čula. Prestala je. Posle trauma koje sam zadobio bilo je 2:0 za mene.

Žao mi je ako sam vas udavio ovim postom. Znam i sam da nije posebno zanimljiv, ali prosto sam morao da se olakšam. Jednostavno mi je više dosta tih nevaspitanih koji nemaju ni trunke kućnog vaspitanja....

Trekbekovi (0) Komentari (42)