Znao sam, imao sam predosećaj, da to neće biti dan kao svi ostali. Od ranog jutra sve mi je ukazivalo na to. Probudili su me krici:

" Zacas planem i poludim
nema stvari koje ne smem
sibice moja, jer cu da te kresnem"

Ju, pa zar od rane zore, ni progledao nisam, a ti bi nešto da kreše. Otvorim, oči, pogledam... Nema nikog... Dobro je, ja već tražio telefon da zovem vatrogasce. Pogledam, okolo još jendom. Bio je to radio, ali se upalio sam od sebe i posle ovog kresanja ugasio. Pomolim se, i ustanem iz kreveta, ne obraćajući pažnju kojom nogom. Ustao sam na levu...

Udjem u kupatilo, zapravo nisam ni ušao. Pre toga mi je sijalica pregorela uz ogroman prasak. Sakrih se u zaklon, rek'o opet počeo rat, jeb** li im sve... Nije bio rat, samo je sijalica malo cvrknula. Nema veze. Operem ja zube u mraku. To i nije bilo tako loše, bar se nisam gledao na ogledalu.

Odem na posao. Imao sam sastanak u jedan sat(13:00). Ušao sam u salu za sastanke i počeo da pripremam prezentaciju, zapravo da spajam kompjuter projektor. Čuo smeh. Pogledam se, ili se ne smeju meni ili ne vidimo iste stvari. Nastavim, i ne obraćajući pažnju na njih. Pošto sam kući vežbao, zano sam gde se šta nalazim pa sam laserom na slepo pkazivao:" Ovde bi po mom mišljenju bio glavni ulaz, a tik do njega sporedni..." Umirali su od smeha. Pukne meni film. I proderem se:" hoćete li početi da shvatate ovo ozbiljno ili da završim. Šta je smešno, molim vas?" Pokazali su mi prstom i ja sam se okrenu i imao šta da vidim... Na projektoru je bila gola žena, i to kolika. A moj laser se zaustavljao na njenom "glavnom i sporednom ulazu". Izašao sam i rekao da će sastanak biti održan sutra...

Krenuo sam kući, ali ovaj put peške... Zdrav život i tako to... Na nekih pola puta, kada sam bio u poziciji da ne mogu ni napred ni nazad počeo je pljusak. Oblaci se nakupiše odjednom i kiša poče da pada tako jako da to nije bilo normalno. Taksija ni za živu glavu. Dodjem kući mokar samo tako. Otključavam zgradu, ulazim. Ajd da proverim poštu, kad u sandučetu.... HOROR....stigli su računi...

Udjem polako u stan jer sam shvatio da ovo nisu čista posla i ostatak dana provedem sam u stanu. Oko mene je otpadao plafon, sijalice su pucale, televizor zavijao... Zapravo drugi su zavijali iz njega( a ko ne bi kad bi bio zatvoren u tako maloj kutiji). Užas jedan...

Saznao sam šta je razlog svemu tome. Znam, da znate. Zapravo ne znate. Pomislili ste petak 13. ali ne. Reč je o ljutim papričicama. Nikad ih ne jedite pred spavanje :)

Ova priča je izmišljena u potpunosti, nije čak ni san! :)

 

 

Trekbekovi (0) Komentari (27)