Promene, promene, promene... Sve se menja. Nešto traje kraće, nešto duže... Retko šta traje večno. Potrebno je prihvatiti promene kao sastavni deo života. One su te koje nam čine naše živote zanimljivim.

Od samo rodjenja se počinjemo menjati. Menjamo se i fizički i naše navike se menjaju. Učimo se živeti. Svako od nas će proći kroz različite oblike promena. Svi ih podnosimo na različite načine, iako nam se u suštini dešavaju iste stvari. Ostajemo bez prijatelja, selimo se, suočavamo se sa smrću najbližih... Dešavaju nam se i lepe promene. Nekome se rode brat ili sestra, postajemo ujaci, tetke, strine, teče... roditelji...

 

Možemo prihvatati da nam se sve dešava s razlogom. Možemo govoriti da smo sami odgovorni za to i da su to samo posledice našeg delovanja. Na neke promene ne možemo uticati ali svakako možemo promeniti ugao našeg posmatranja istih.

 

Kada nam se dešavaju lepe stvari,mi žalimo što ne traju duže. Ali kada bi trajale dugo one bi izgubile svoju čar. Postale bi nam svakodnevica i uopšte nam ne bi bile značajne. Kada nam se dešavaju ružne stvari mislimo da nam traju jako dugo. Često se osećamo bespomoćno. Ali upravo one nam pomažu da više uživamo i cenimo ono lepo što nam se desi. Onaj ko nikad nije bio bez novca, ne zna da ceni njegov značaj. Ljudi koji nisu bili teže bolesni, mnogo manje cene zdravlje....

 

Važno je naučiti iz svake situacije koja nam se desi izvući pouku. Naučiti živeti sa promenama jer ih se ne možemo i ne trebamo rešiti.

 

Trekbekovi (0) Komentari (9)