Već me polako obuzima ovo praznično raspoloženje. Budi se onaj tipični potrošački duh sa zapada u meni. Samo bih trošio, kupovao i što mi treba i što ne treba. Srećom ili na žalost postoji druga strana. Nije razum, ako ste na njega pomislili, jer u ovim situacijama razum nema pravo glasa. Nego plitak džep. Još uvek, za  sada na sreću, nisam kreditno sposoban, pa ne mogu da kupujem više od onog što imam. U suprotnom, ko zna šta bi bilo sa mnom.

Ovih dana sam zaista potrošio priličnu svoticu novca. Ali dobro, novac je da se troši. Što bi rekao Djole “Nije gazda kesa šuplja,što puca što novce skuplja. Gazda je ko ume spiskati.” Svo to vreme gledam i druge kako troše. Kupujem i još posmatram. Sniženja su počele, izlozi šljašte na sve strane, ne znaš gde bi pre. 

Ja potroših priličnu svotu novca, a kupih samo par krpica, za sebe i za poklone. U suštini prazne kese, a prilične pare. Koliko god da me obuzelo to praznično ludilo, opet gledam da li je to kvalitetno, koliko ću ga nositi, da li će mi to trebati. Ostalo mi je bar malo zdravog razuma, koji mi kaže: “kad već hoćeš da trošiš, bar gledaj na šta ćeš.”

Gledam druge oko sebe, grabe, kupuju, oduševljavaju se cenom. Hvali mi se prijateljica kupila je suknju, samo 400 i neki  dinar. Mislim super, blago tebi. Samo što ja s njom ne bih ni podove brisao. Neka je ona markirana 300 puta, ali moj parket je navikao samo na čisti pamuk, marka nebitna.

Odakle ta potreba da se kupi bilo šta što je jeftino. Pa kako nekome nije žao baciti pare, bez obzira koliko ako je ta stvar koju kupi potpuno beskorisna i nekvalitetna. Zar nije bolje imati jedno, al’ vredno, nego hiljadu stvari koje ni za šta neće služiti. Ne shvatam ni izgovore, “nek je jednom obučem, kad je jeftina.” Odeća koliko znam, još nije postala za jednokratno upotrebu, ili sam loše obavešten?!

Ne mogu da razumem, zašto pristati i kupiti nešto što ne vredi ničemu, ako je sniženo za 50%. Zašto su nekima neke stvari loše, nekvalitetne, ali kada im snize cenu one postaju fenomenalne?

 

Trekbekovi (0) Komentari (7)