Nekada pomislim da čovek može da pada samo do odredjene granice. Da i oni koji visoko i nisko lete padaju na isto. Mislio sam da od zemlje nema dalje, ali očigledno sam se prevario.
Taman kad sam pomislio da sam video sve, da je to najgore, jer ja za gore od toga znao nisam ali onda se desilo nešto još gore. Ne kažu džaba «od svakog zla ima veće».
Bio sam u situaciji da to kažem i pomognem sebi. Rekao sam to... I onda... Osećam strah... Bojim se, bojim se istine koja je izašla iz mojih usta. Istina je sve što sam rekao, i rečena je! Nema nazad... Svakim danom osećam krivicu, iako nisam kriv. Grize me savest iako sam po njoj postupio.
Strah me je... Strah me je izgovornih reči, jer zvuče grozno...Istina je nekad prestrašna... Bilo mi je bolje da sam živeo u zabludi. Bilo bi mi lakše... Ovako znam šta se dešava i osećam strah.
Želim da osetim onaj zagrljaj kao iz detinjstva. Želim da me neko zagrli i kaže da će sve biti u redu. Biće, znam to. Ali kad sam to kažem sebi ne zvuči uverljivo. Koliko god znao da odglumim neke stvari i da druge uverim u njih, sam pred sobom nemam tajni. Znam svoje slabosti, znam sve rane... I kad ostanem sam, često me zabole. Stegnem zube i nastavim dalje...
Danas, danas to ne mogu da učinim. Jednostavno ne mogu da izdržim sve to što se skupilo ispod maske... Moram to da kažem a ne znam kome... Ovde imam prijatelje, ali ne tako dobre da sa njima mogu sve to da podelim. Roditelje ne mogu da zamaram, nisu ovde, samo će ima biti ružno i osećaće se užasno zbog mene, a pomoći mi ne mogu više od onog što su mi učinili... Jednostavno pred njima kažem da je sve u redu iako i oni i ja znamo da nije. Tako je lakše i meni i njima.
Osoba kojoj mogu sve da kažem, pored roditelja nije ovde. Ona je kilometrima daleko. Telefon ne može da prenese pogled, zagrljaj... tišinu...
Ne znam koliko ste shvatili iz ovog teksta... Ne mogu, zaista ne mogu i ne smem da pričam o ovome. Brinem se da ne saznaju ljudi koji su povezani sa tim... Proćiće, a kad prodje javiću se.
11 April 2008, 17:22
Hej...polako..zapravo kad covek malo bolje pogleda nista nije tako strasno kao sto nam se cini na prvi pogled.
Razumem da ne mozes sve da pricas...ali...evo ovako...ja ti pruzam podrsku na nevidjeno..potpunu...bezrezervnu.
Navraticu kasnije da pogledam kako si i da ti kazem jos ponesto, a ti glavu gore :)
11 April 2008, 17:29
Glavu gore prijatelju mladi !
Tek je život pred tobom , tek ćeš se u životu svega nagledati , naslušati, tugovati , radovati ...ali u svoj toj priči pokušaj da te ne savladaju emocije. Kad te emocije pobede , pobeđena je i tvoja ličnost.
11 April 2008, 17:37
lilanina:Neke stvari su zaista strašne, ali bolje je možda što su se desile sada, nego nekad kasnije. Proćiće mene ovo vrlo brzo, ali morao sam ovo da napišem. Hvala za podršku!
11 April 2008, 17:40
@vladica: Znam da je život ispred mene, nemojte se previše brinuti. Proćiće me ovo... Samo sve se to odjenom skupilo, malo je previše. Ali sve bude pa prodje... Nov dan uvek nosi nešto bolje, zato žurim velikim koracima ka sutra, kako bi danas ostalo daleko iza mene!
11 April 2008, 17:51
Kad sam procitao ovaj post morao sam malo prosetati arhivu da bi dobio bilo kakvu sliku o tebi. Nisam siguran o cemu se radi ali primjecujem ogromnu dozu iskenosti i samokriticnosti u svemu. Emocije se NE daju vezati.
Izgovorena istina ne treba da te boli. Nakupljanje i zatvaranje istih nisu bas neka alternativa. proci ce te i brze nego sto mislis.
11 April 2008, 17:52
Svaka cast na hrabrosti s kojom pokusavas da se konsolidujes :)
11 April 2008, 17:54
dragi mladi čoveče, opštepoznata je činjenica da ovaj blog.co.yu ima dušu. i mogućnost da ti pomogne u svim teškim situacijama.
evo, još jedna ruka je pružena.
ako htedneš da pričaš, tu sam da saslušam, ako hoćeš da ćutiš, ćutaćemo zajedno,
ali. u svakom slučaju, biće bolje.
Prijatno!
11 April 2008, 18:08
''Pa i ako se okliznes nekad u zivotu ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad u vis!''
11 April 2008, 18:14
@svi:Hvala vam svima. To se nije desilo meni lično, to meni ne može da se desi. To se dešava samo onim koji to dopuste. Ali sam zbog toga što sam rekao istinu, kako bi ta osoba otišla što dalje od mene, kako ne bi prišla u moju blizinu... Zbog toga osećam nepoverenje, osećam usamljenost... Ona će otići sada, i to mi je drago... ali ne mogu da zaboravim razlog zbog kog ide. Kao što domaćica kaže, ćutaćemo, jer mi je tako lakše... Sutra će biti bolje, ja to znam!
11 April 2008, 18:36
Taman pročitam komentar i pomislim da se ne sećam da sam to napisala, a moje je , i vidim potpis domaćica. Zaključak, dragi glumac, ćutaćemo danas svi zajedno. Poznato ti je koliko s epozitivnih stvari već rešilo na ovom blogu, koliko je kolektivno držanje palčeva za Areću pomoglo, koliki su već to primetili. Tebi se smeši veseo novi dan i još vedriji život. Biće problema, tek da ti ne bude dosadno, ali ćeš naučiti da se nosiš sa njima. A mi ćemo biti kolektivno rame za plakanje ili ćutanje, izaberi sam!
11 April 2008, 18:38
Joj, jako sam se prepoznala u tvojim recenicama! Ne znam sta da ti kazem osim da verujes u ispravnost svojih postupaka, jer, koliko god to bio trenutak, to ti ipak negde mislis .. veruj mi, meni se isto desi preispitujem se .. prekorevam i slicno, ma bolje cisatog srca cekati neke nove stvari, osecati se iskreno! Samo napred, bice sunca :)
11 April 2008, 19:02
Toliko komentara iznad...treba li jos nesto reci?
I ja sam se pre neki dan isto osetila,tj slicno,jer mi je jako trebao zagrljaj a nikog nije bilo...
Ono sto znam da ti kazem je da ce proci,ne znam kako i kad ali proci ce...
A ako ikako mogu da pomognem,ovako virtuelno,saljem ti jedan ogroman zagrljaj i par trenutaka tisine...
I ljubim :***
11 April 2008, 20:24
Voljela bih da mogu reci nesto sto tjera tugu i strah.Voljela bih imati carobni stapic i nasmijati sva draga lica.Voljela bih da mogu u sva velika srca useliti samo ljubav mir.
Ali jedno mogu reci:ovjde tuga postaje manja i smijeh veci.Zazmiri dovoljno cvrsto i pozeli.Pokusaj,mozda vrijedi.Nije kao onaj iz djetinjstva,ali saljem jedan *
11 April 2008, 20:55
Nikad se ne kaj zbog svojih reci, jer one su u jednom trenutku bile deo tebe! Istina se mora reci, ali samo onda kada nije na stetu nekome. Neka istina zaboli, ali neka nije na stetu! U suprotnom, treba cutati. Ali, i ako nisi zacutao, a trebalo je, sada je bespredmetno o tome razmisljati!
Osmeh molim!
Ne, to je naredjenje!!! : )
11 April 2008, 21:17
Hvala vam svima! Ne znate koliko mi znači vaša podrška... Priznaću, iako će mnogi reći da to nije pohvalno, teku mi suze dok iznova i iznova čitam vaše komentare. Drago mi je što ste stali uz mene, što ste retki koji ne pitaju suviše nego samo kažu da će biti bolje... Veoma mi je drago zbog toga... Srce mi je sada ogromno...Ne znam šta da vam kažem.
Lilanina, Vladice, Profesore lukicu, Domacice, Shadow, Aanjarenja56, Cesarice, Tuzna, Principessa78, Pinokio hvala vam što ste tu uz mene! Divni ste... U ovom ne baš divnom i sretnom danu, radujem se tome što ovde mogu da prepoznam divne ljude pune razumevanja! Hvala vam!
Pinokio, ovo što sam uradio ide na štetu jedne osobe. Ali ta osoba je svo vreme i radila nešto grozno, i jako mi je žao što se zbog jedne takve osobe, koja ne zaslužuje ni jedan red mog teksta ja toliko potresam. Ta osoba je svo vreme znala i zna šta čini, i to radi iako je pogrešno!
11 April 2008, 21:58
Te osobe se zovu osobetine! Ako nekad bude znala da razmislja, verovatno ce ti reci hvala!
A, ti, ajde sad na pice kod mene, da ubijemo taj nemir na mesto : ))
11 April 2008, 22:30
C, c, c. Pa šta ti derane misliš da samo ti što se javljadu misle na tebe i daju ti podršku. Ja sam ovih dana u gužvi ne znam da li se zovem Pera ili Anđelina :) a ti tako. Slušaj, svi ti KAŽU da će biti bolje, a ja ZNAM da će biti bolje! A ja sam najstariji bloger i mora mi se verovati! Idi bre u šangarepu, pa ti si još klinac, nisi vid'o čudesa ni polak ko ja :) Da se grlimo, neJde, iz raznorazni razlozi. Žao mi je što nisi bliže. Aaaa, ne nadaj se, ne da te tešim, već da te grdim. Kako god ti to izgledalo, jedared ćeš se svega toga samo sećati, i to kad baš dođe MAŠALA problem. Setićeš se možda i ovog zdepike, prema tome, nemoj da toneš! Od tonjenja 'leba nema! Nego piši! Olakšaj dušu, biće ti lakše! A ja ako te uhapsim i stavim među suncokrete, prosto će te biti sramota da tuguješ, dok oni pevuše uspavanku vetra! Pozdrav iz ravnice!!! Smrt fašizmu!
11 April 2008, 22:54
@baladašević: Sloboda narodu!:))) Pa ja jesam u ravnici, u sred ravnice :))) Baš si me oraspoložio sa tvojim komentarom. One koji su ostavili komentar jer sam znao da su upoznati sa problemom, bar onoliko koliko sam želeo i mogao da kažem. Znao sam da će i ostali kada pročitaju biti uz mene, i zbog toga sam vam zahvalan!
12 April 2008, 02:18
Нећу ти ништа рећи нешто ново, једноставно пређи преко песка завезаних пертли, загрли нешто што највише волиш, пусти да сенка пређе преко особе која је остала да живи ван срца јер је то сама одлучила. Нек ти поглед покрије нову дугу на истоку, а у хоризноту ћеш наћи сва наша блогерска разумевања, подршку и остало што може да се подведе под тишину разумевања, али и ти и ја и сви немојте да ћутите, створени смо да причамо и погледима и прстима и срцем.