Proleće... Da li je stiglo ili ne?! Ma nebitno, danas je sunčano, toplo... Uživam... Volim kada me probudi sunce koje sija kroz prozor moje sobe. Danas me nije probudilo sunce, ne budi me već duže, jer zbog obaveza ustajem pre njega.

Dok sam ispijao moju jutarnju kafu, pokušavajući da koliko - toliko održim svoje telo u sedećem položaju kroz moj prozor uplovilo je sunce. Sa suncem se pojavio i osmeh na mom licu. Nije mi više bila potrebna ni kafa ni ništa. Sredih se, odvrnih radio i počeh sa nekim elanom da učim... Super mi je išlo...

Nakon toga pročitah blogove mojih prijatelja, pa mi se raspoloženje još bolje popravi. Jest' da su neki pisali o utorku, koji je bio kakav je bio, da se ne prisećam, uživao sam čitajući.

Ne znam šta je zapravo razlog, ali u proleće se stvarno osećam divno. Imam alergiju na polen, ali se nakljukam tabletama pa mi lepo. Eh, zato je meni dobro, popijem svašta pa i ne znam gde sam :).  Odoh da ugrabim poslednje zrake sunca danas. A vi, i vi uživajte!

 

Trekbekovi (0) Komentari (31)   

       

 

    Evo, konačno i ja da se javim. Malo sam zauzet ovih dana, pa nikako da napišem nešto. Prošla je i Beovizija, a ja još nisam ništa napisao :))) To je strašno. :)

        Jelena je dobila svoju priliku da nas predstavi na ovogodišnjoj Evroviziji. Pesma u suštini nije loša, nerviraju me neke reči, ali dobro. Neću puno pričati o toj pobedi, jer će to o tome moći čitati u svim novinama ovih dana. 

        Počeću svoju priču o sceni u Sava centru. Pa ja stvarno ne znam ko je bio scenograf. Scena je skoro kao i ona od prošle godine. Na bini ništa posebno novo, osim mladjih voditelja. Iskreno razočarao sam se u njih. Deluju smušeno, programirano, nimalo opušteno uz glupav tekst i pesme. Imao sam osećaj kao da gledam Jelenu i Bodu samo malo podmladjene i smušene. Toliko su ih mučili u onim emisijama, a krajnji rezultat je, po meni, nezadovoljavajući. 

        Pored voditeljskog para, scenario je bio još gori. Zbog kog razloga je ova Beovizija posvećena Beogradu, zašto ne nekom drugom gradu, Kragujevcu, Loznici, Valjevu, Subotici? Ah, da zaboravio sam samo je Beograd pobedio na Evroviziji. Ma jadno i patetično. Ne biramo mi predstavnika Beograda na Evroviziji, premda bi neki možda voleli. Scenaristi sve pohvale za glupave i dosadne komentare, pesme koje su bile preduge i nezanimljive, osim možda za stanovnike Beograda. Ne znam zašto voditelji moraju da se "lome" po sceni pevaju, glume. Zar ne bi bilo bolje da su jednostavno naučili tekst koji treba da izgovore i fino najavljivali pesme? Možda sam malo staromodan, ali ovo mi se nikako ne svidja. 

        Pesme su bile osrednje. Imao sam osećaj da treba da izaberemo najmanje zlo. Nigde nisam video orginalnost. Zapravo, ima tu par izuzetaka: Cveta, Drum'n'Zez, Ivana Ćosić, Negativ, Zana. Ne mogu da shvatim da npr. Zana i Negativ nisu ušli u finale. I to ne zbog toga što su to dve poznate grupe, za razliku od ostalih koji su većinom bili anonimni, nego zbog toga što su imali mnogo bolje pesme od većine finalista. Ne može mi biti jasno kako je pesma Ću,ćeš, će, ćemo, ćete, će ušla u finale a pesma u Život kockam se nije. 

       Upravo zbog toga mi je drago što je Jelena odlučila da nagradu za najbolji tekst pokloni žiriju koji joj to veče nije dao dovoljno bodova za finale. Pa kako to žiri može jedno veče da ne da bodove nekoj pesmi za finale, a drugo veče pak toj pesmi dodeli nagradu za najbolji tekst. Kakav je to žiri? Nije li to malo nezbiljno? Pa šta se to bodovalo prvo veče ako ne tekst i muzika? Žao mi je samo što im i Ivana iz Negativa nije vratila nagradu.  Dosta više terora ljudi koji nemaju pojma svoj posao, i koji su u žiriju jer su oni ti koji će u delo sprovesti nečije odluke.

        Bez obzira na sve to, ova Beovizija mi je pomogla da pronadjem svog favorita na Evroviziji. Nisam gledao predstavljanje predstavnika Bosne i Hercegovine, jer ovde u Novom Sadu nemam ni jedan kanal iz Bosne na kom sam to mogao da gledam. Ali bar znam da ću u Beogradu, na Evroviziji glasati za moju Bosnu. Pesma i koreografija su mi predivni, baš mi se svidjaju. Pravo osveženje posle onih pesama za sahrane u kojima svi kukaju i pate. Konačno malo ljubavi, sreće... Ma predivno. Ostavio sam vam snimak, pa uživajte! Nadam se da se javljam uskoro!

        
 

Trekbekovi (0) Komentari (27)   

Dana se sva tehnika u mom stanu udružila protiv mene. Kompjuter je počeo da štrajkuje izbacujući različite poruke upozorenja. Kablovski operater sredjuje sistem, više od pola kanala mi je nestalo. Toster mi je pregoreo... Izgleda da sam nešto strašno zgrešio. Srećom telefon mi je radio.

Nazovem ja prvo servis za kompjutere. Objasnim šta mi se desilo. Oni meni na to počnu priču o tome šta bi moglo da bude i da nabrajaju cene za popravku. Kažem ja njima da ću razmisliti, pa ću doneti kompjuter ako budem hteo. Pa cene su im takve da je to nenormalna. Pa šta oni misle, da meni pare rastu na drvetu? Da imam te pare koje su mi tražili za te silne popravke, ja ne bih imao ovaj stari krš, već bih odavno kupio sebi pošten računar.

Odlučim da ću ga sam čačkati, ali prvo da nazovem za kablovsku. Objasnim ja njima šta mi se dešava sa kanalima, kako ih je bez ikakve najave pola naprosto nestalo. Kažu oni meni da su oni upoznati s tim i nastojaće da to završe što pre. Kažem ja njima da će mi početi serija, ali oni mi odgovore da gledam reprizu. Počnem ja njima objašnjavati da nema repriza, a i da ima hoću da gledam premijeru, a ne reprizu. Na to će oni meni kako sam nezahvalan i da ako mi se ne svidjaju njihove usluge nadjem drugog operatera. Tu se završi naša priča, ja sam ostao nezadovoljan i ljut. Za moje pare hoću da gledam šta ja hoću, i kad hoću. Neka on gleda reprizu. Ma promenio bih ja operatera, ali on je jedini u gradu.

Pošto sam od ranog jutra ostao bez kompjutera i bez serije odem ja da kupim Blic i hleb, pa bar da doručkujem i novine pročitam. Uključim ja toster, kad ono cvrc. Zadimi se nešto i zasmrdi. Ja brže bolje isključim, kad ono pregoreo. Ma ako još jednom budem morao da zovem neki servis poludeću. Ostavim ja toster, uzmem onaj moj sendvič, neugrejan, sa mirisom paljene gume i pojedem ga nekako. Pročitam Blic, svaki dan sve isto. Oni mogu samo da menjaju naslovne strane. Svaki dan iste teme: «Hoće li biti izbora?», «Kosovo ili EU?»... Zatvorim i novine i krenem da popravljam kompjuter.

Ništa živo on meni neće da pokrene. Rešim ja da ga reinstaliram. Nazovem druga u zgradi, da ga pitam mogu li na njegov hard disk da prebacim neke stvari, koje hoću da sačuvam, jer ne mogu da se narežu, kompjuter štrajkuje. Kaže on meni da se boji da i njegov ne počne da brlja, pa ne sme. Dobro, zahvalim se ja. Doće Cica na kolica. Doće maca na vratanca....

Kad već moram da brišem software, 'ajde malo i hardware da pročistimo. Otvorim ja ono kućište, kad imam ja šta i videti. Nije ni čudo što je poludeo, kad su mu organi totalno zardjali. Krenem ja polako sa detoksikacijom. Zamalo da se ugušim u oblaku prašine i ostalih parazita koji su se našli u kućištu. Čudi me samo kako nije bilo kakvih mrtvih životinja. Kad sam ja to sve završio ubacim CD sa Windowsom. Kad ono tamo ima opcija Repair. Kliknem ja na R i ono krene sa popravkom. Pazi sad ovo. U znak zahvalnosti što sam mu spasao život ništa mi nije izbrisano.

Taman što sam ja završio ovu operaciju, TV-u se pojavi B92. Jbg, «Kasno Marko na Kosovo stiže», serija odavno završena. Ali barem ja imam B92, sad mi je srce na mestu.

Ostao još onaj toster, to ne smem ni da diram. Majstore neću da zovem jer mi je 100% to skuplje od novog tostera. Ovaj je ionako bio 10 eura, tako da nije velika šteta.

Izgleda da sam ovu bitku sa tehnikom dobio ja. Ja sam ostao živ, a oni imaju jednog mrtvog. Mada mislim da sam zbog tog jednog mrtvog ja na gubitku bar 10 eura, ali bar mogu da sebi olakšam dušu kucajući na kompjuteru.

Trekbekovi (0) Komentari (24)