Volim iznenadjenja. Naravno, ona prijatna. Danas sam doživeo jedno ogromno. Ljudi sa kojima sam već dugu u jednoj organizaciji su se dogovorili da mi prirede oproštajno veče. Odlazim iz grada i stvarno nisam očekivao da će to biti nešto spektakularno. Medjutim, oni su bez mog znanja dogovorili sve. Večeras smo se našli i oni kako ja ulazim na vrata, svi se smeše i gledaju u mene. Ja se onako sam pogledah da vidim šta nije u redu sa mnom, ali ne uočih ništa neuobičajeno. Pitaše me kad odlazim i ja im kažem da idem u subotu. Pogledaše se i prokomentarisaše:»Onda u petak?!»

            Šta u petak, koji petak? Objasnili su mi da su odlučili da mi prirede oprštajnu večeru u jednom restoranu, samo nisu znali tačno kad da to bude. Došlo mi je da plačem, što od sreće jer su me se setili, što od tuge što ih napuštam. Toliko sam se srodio sa njima da su mi postali kao rod najrodjeniji. Kada sam se tek upoznao sa tim ljudima mislio sam da ja tu ne pripadam. Oni su bili ili dosta stariji ili dosta mladji od mene. Bili ih je troje koji su bili približno moje godište. Danas, danas vidim da nisam bio u pravu. Oni su divni. Obožavam ih, ne znam kako ću bez njih.

             Nismo se privatno družili, ali ti sastanci i probe to je bilo predivno. Kada sam bio u najvećem bedaku ti ljudi su mi vraćali osmeh na lice. Sada će nas deliti kilometri. Neće biti tu kada mi budu zatrebali. Uf, što sam u sjeban. Dok sam se pripremao za odlazak gledao sam samo pozitivne strane, a danas vidim  da nije sve tako bajno.

            Teško je zaboraviti neke stvari, otići i ostaviti sve. Dolaziću ja opet, ali to će biti na dan – dva, na sedam dana, ali to nije isto. Sada vidim da ne mogu da odem i okrenem ledja svemu onom što je iza mene. Nedostajaće mi moj grad, iako idem u bolje. Moja reka, moja ulica, moji ljudi. Tamo ću biti samo stranac, koliko god da se naviknem, koliko god prijatelja da steknem, bići stranac. Ovde je moje sve. Znam da ovde nije sve idealno, da krećem u nešto više i bolje, ali krećem i u nešto tudje.

             U mom gradu, mojim ljudima mogu da se obratim uvek, i znam da ću naići na pomoć. U mom gradu znam sve što je potrebno da znam. Osećam se blizak sa svim stanovnicima moga grada, oni me znaju, ja znam njih. Naši smo. A tamo, u drugom gradu, ništa neće biti kao ovde. Može biti bolje,  lepše, ali ne kao ovde. To je najveći problem.

              Ne mogu više da pišem uništiću se totalno. Reklo bi se da idem preko bela sveta, a ne u grad koji je na dva i po sata vožnje od ovog, na studiranje. Ali svaki početak je težak. Vremenom će se menjati moj način razmišljanja, moji prijatelji, moj grad. Možda kad opet dodjem ovde ovo više neće biti moj grad, možda ću tada biti stranac ovde.

          Navukao sam se na blog. Verujem da nisam sam. Morao sam da napustim svoj stari blog i da krenem ponovo. Razloga zbog kojih sam napustio taj blog ima mnogo. Nisam od onih koji nemaju društveni život pa ga traže na internetu. Ja želim da izlazim da se uživam, da se družim sa ljudima. Blog mi se svidja,  zbog toga što nekada volim da saberem svoje misli, a ovo mi je super način. Podelim neke muke koje ne mogu da kažem onima koji me znaju i onda mi nekako bude lakše.            

              Moj blog su posećivali upravo takvi ljudi. Dobro, ne baš svi, ali bilo ih je par upornih od kojih više nisam mogao da podnesem. Kad god se konektujem na internet stotinu je njihovih komentara,  privatnih poruka i drugih gluposti. Dobro, sve ja to mogu pobrisati,  ali me mrzi da to stalno radim. Zbog toga sam odlučio da blog jednostavno napustim. Da ne pišem uopšte, da se povučem.           

               Medjutim, postao sam zavisnik. Ne mogu bez bloga, bez drugih ljudi koji su interesantni i koji su na blogu upravo zbog zabave. Zbog toga sam krenuo u nova piskaranja. Eto tako sam se danas našao ovde, na ovom blogu u nadi da ću steće fanove J i da ću biti čitan. Trudiću se da budem što zanimljiviji, pisaću ono što bih i ja želeo da pročitam. Nastojaću da pronadjem one zanimljive delove mog života, a mislim da ih ima. Nadam se da će vam se svideti. Očekujte prvu priču već danas!